~p e r l e~

kuća moga tela

18.03.2018.

Dim

Bilo je kao plavi dim Što ostavlja repatica pod plamenom Padalo kameno sa dna tvog pogleda Po mom I ko bi rekao da ću u njemu izgoreti Bilo je kao buđenje Na mestu gde nisam zaspala Planeta znači lutalica I ona nastavlja po svom I kad to znači da na tom mestu bez nje ću Ostati … Noćas sam sanjala Dogorele baklje Nepokorene revolucije Modro nebo i mesečev srp Zarastao u prolećna sazvežđa Kako po meni kiša konfeta kaplje I kako dolaziš Slažeš da ne pušiš I da si svemu dorastao Pa sklanjaš ruke iza leđa Plavi dim u tvom pogledu Kako čitava stajem u njega Osećam da opet sve je u redu I da je ovo vredelo svega Kako pucketaju vatrometi U čast pobeda Od nekud zvona su zvonila Noćas sam sanjala Da smo srećni Jedna se zvezda odronila

16.12.2017.

Bela

Uzduž i popreko duž kolonada U koje loze čokote sviju Bezvremenim gradom cupkajućih nada Hodaju besciljni kroz snegove Svako sa svojim komadom tajni Zariva ruke u džepove Vrišteća urlikom dece bez šansi Lutajuća lutnjom Skupljača kartona i perja U pet nijansi tvojih očiju obučena Nedovršena kao amajlija Bez vere Zima u prkosu Modrinom boji prste za muziku S kontrabasa Ruga se narodu u čijem jeziku Reč za mržnju ne postoji Ko lovac iz Altamire biku Dok ga crta u samrtnom času Predimenzionirana pahuljastim snovima Odlazi s njima Crveni mesec nad čergom Grozdovi priča na dušeku od snegova I ples do vatrenih plamenova Oni razumeju jer vole jednom Dušom i telom bez uslova Svojstvenim samo belom čoveku

16.12.2017.

Sub rosa

Obrušio se kroz prizmatične pahulje decembarskog uranka,pa su, pod uticajem njegove volje zasvetlucale po nepomičnim krovovima i već razbuđenim senkama. Zaustavio se posmatrajući bojažljivo,voajerski ,kao kroz pukotinu... One živote čiju punoću ili prazninu nikada neće osetiti, jer, samo je dah severa bez obličja i bez sposobnosti da saoseća. Njegovo je da mrzne,da zarobi u hibernaciji čitav jedan svet predugo ušuškan u lepo,da ih podseti da toplinu i milost uzimaju kao naforu kada je prisutna,jer ništa ne traje zauvek. Pre ili kasnije i od malog čoveka sa šargarepom na mesto nosa,ostaje samo plava šerpa sa belim tufnama i metla od brezovine. Zaustavio se u krošnjama kedrovine da s te visine osmotri rezultat svog delovanja. U istom minutu neko na optičkom nišanu drži vuka . Neko meša slatko od dunje. Neko uzima prvi dah od života. A neko sadi drvo za iskupljenje. Pulsira sporo,ali utoliko odvažnije krvotok malog mesta na periferiji.. Prečesto u grču pod neminovnim teretom života,oni već generacijama unazad prigrle svaku nevolju stavljajući je u čvrst obruč prihvatanja,smejući joj se neuništivom dobrotom pravo u lice, pa kroz samu njenu srž,da bi je omekšali i pokorili. A onda … Zaustavio je dah pred neobičnom bledolikom prikazom,koja je razbarušene crne kose kao ugarak, u pelerini na pertlanje, koračala beščujno po ledenom pamuku. Razbio je peščani sat vremena koje se rasulo u etar i čitav njegov multidimenzionalni svet se skupio u znatiželju. Hoda kao u hipnotičkom snu ne sluteći na sebi prisustvo vantelesnog bića koje je zaboravilo na svrhu zbog koje ga je nebeski otac spustio na ovo mesto.Spokojnim osmehom bezrazložne radosti utiskuje prve stope po belim oblacima duž kamene staze i modrim jagodicama dodiruje viseće rese gorostasnih četinara. Nakon sat vremena počeli su da se ocrtavaju obrisi stene na slaboj svetlosti praskozorja .Na rubu kedrove šume,pod oreolom njegove sabraće otkinute od sunca,dominirala je mala kapela pred kojom se konačno zaustavila.. Kao kontrast ostatku sveta, rasutom u nepomičnoj belini ,kapelu je polulučno obavijala isprepletena živa ograda glogovog cveta. Ubirala je to purpurno blago i željno udisala miris medovine kojom je odisalo,skupila u krilo i rastvorila dvokrilna vrata. Pod nadstrešnicom su štrčale ledenice kao stalaktiti preteći oštrim kristalnim vrhovima. Kroz zimski mozaik na romboidnom prozoru rumenela se soba živa i primamljiva kao muzička kutija nedostupna njegovim ledenim prstima. Plameni jezičci gutali su bakarnu posudu u kojoj je ključala voda.Po zidovima su plesale senke u polutami i nežno padale na postelju od pruća. Iznad postelje u kamen oslikana i od vremena blago istrošena stajala je kao svetionik žena u poluprofilu i gledala je ispitivački očima koje su isijavale spokojnom blagošću. Zračila je utehu, krunila prostor i vreme kao prezreli klip kukuruza i vodila ih do nestajanja. Sa tri dlana prosejavala je bezuslovnu ljubav,onakvu kakva jedino ona i može da bude . Klonula je pod njenim skutom. Lako se spustila na rasute gloginje i utonula u maglinu. Kratko je okrznuo graoraste stabljike glogovog cveta , prkosno purpurnog u višeslojnom mlečnom mramoru ,prisustvujući sopstvenom preobražaju. Odjednom je poprimao čudne boje i pronalazio u svojoj nutrini nove putokaze. Nije više bio tek dah severa. Prešao je most do ogoljenog sveta ljudske duše. U plavičastom sutonu resko odjeknu pucanj. Kroz trepavice, kao kroz filter,još poluusnulo, propusti svetlost vazdušaste mesečine. A šta bi bilo da se sasvim probudi I da na dlanu ponese isto to cvece Kao zavestanje da postoji mesto Toplo i svetlo Zarobljeno u ledu kao njeno srce.


Stariji postovi

~p e r l e~

MOJI LINKOVI

What if I never even see you cause we're both on a stage Don't tell me listen to your song because it isn't the same I don't wanna say your love is a waiting game
I neka te ponese pesma moja ,voljeno moje
u zemlju snova mojih,u beskraju
I poleti nevidljivim krilima noći
od zvezde ka zvezdi.
Napuštajuci zagrljaj sna
kroz mnoge svetove brodi
Da bi se u zlatnom odsjaju zore
vratio opet domu svome
Gde te netaknuta lepota jutra čeka
da ti otvori oči ,voljeno moje.


Zanimljivi sadržaji
http://www.medias.rs/lovac-na-snove
http://www.medias.rs/istorija-i-tradicija-srpskog-naroda
https://www.youtube.com/watch?v=bLb54FCMt9o
http://miroslavantic.blogspot.rs/2008/08/murke.html

Kao da žvaćem olujni oblak sa mirisom šina u nozdrvama, kada propadam u spiralni kaleidoskop tih očiju..od stakla.

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
12188

Powered by Blogger.ba